Nebojša Glogovac
Početak - rođen je 30.
avgusta 1969. u Trebinju. Otac Milovan bio je sveštenik, potom prota Pančevački,
majka Milena krojačica. Glogovci korene iz okoline Nikšića, gde su, kako su
"markirali" istoričari živeli u 17. veku. Nebojša je stariji sin, ima i sestru
Bojanu, mlađu osam godina.
Detinjstvo - kad je imao sedam godina porodica
je rekla zbogom kamenu Hercegovačkom i preselila se u ravnije, ali industrijskim
napretkom "načetije" Pančevo. Da je to zbogom bilo samo "iz nužde" a da je s
rodnom grudom ostala veza koja se ne kida, dokazao je upravo Nebojša glumeći
poštenog Bogdana u "Ubistvu s predumišljajem"(uloga zbog koje smo sve "zavidele"
Branki Katić, sluđene ljubomorom zbog njega). "Mislim da smo bili najbolji dok
smo bili deca, a ako ima nečeg lošeg u nama, to nam je donelo vaspitanje",
ubeđen je.
Nacionalnost - Srbin. "Sklon sam da verujem da je ovom narodu
planski pomeren prag tolerancije i osetljivosti na bol. Smrt je demistifikovana
i postala je normalna. Izjednačila se sa životom", navodi.
Verska
opredeljenost - pravoslavna. "Verujem u Boga kao u ravnotežu", kaže on koji
nedeljom za ručak čita "Očenaš". Vidi šta nam se dešava, još bolje šta se u nama
događa, pa konstatuje: "Srbi ne veruju više ni u šta. Ja to vidim kao
kaznu".
Obrazovanje - osnovnu i srednju školu završio je u Pančevu. Još
kao klinac recitovao je za Svetog Savu, uradio je to tako da su prisutni,
jendoglasno rekli: "Mali protin treba da bude glumac. I tačka.". Ali, kad je
prispeo za fakultet, sve ih je iznenadio, izabrao je psihologiju i upisao je na
Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dve godine zanosio se "analiziranjem ljudi i
onog što ih time čini", a kad je shvatio da je psiholgija ipak nauka, cifra,
shvatio je da nema ništa od njegove kancelarije, kauča u sredini i diplome, levo
od vrata. Polagao je prijemni na Fakultetu dramskih umetnosti,
položio,(naravno), i tad mu je, kako se seća, otac prvi put čestitao,onako -
muški. Na drugoj (opet) godini, "šmeknuo" ga je profesor Dejan Mijač. Inače,
studirao je u generaciji koju su odreda činila "deca iz provincije". Kao student
dobio je stipendiju JDP-a(sa Sergejom Trifunovićem i Vojinom
Ćetkovićem).
Karijera - počeo je u predtsavi "Velika pljačka". Usledile
su role na "daskama", u predstavama "Lažni car Šćepan Mali", "Troil i Kresida",
"Rođaci iz najboljih dana", "Tamna je noć", "Parabelum", "Bure baruta". Pa uloge
u filmovima: "Vukovar, jedna priča", "Ubistvo s predumišljajem" ("Nikad neću
zaboraviti aplauz koji sam tada dobio, na premijeri", pamti), "Do koske",
"Ranjena zemlja", "Nebeska udica". Kako to radi, najbolje je da se uverite
sami.
Postao je tražen, najtraženiji, nagrađen, najgrađivaniji. I ostao
tako jednostavan, tako naš, "momak iz komšiluka". Tako bar tvrde oni koji su
imali priliku da ih poveze glumac dok stopiraju kod Pančevačkog mosta. "Prst" je
bio i njegovo prevozno sredstvo kad je sa drugaricom Ašhen Ataljanc putovao od
"kuće do škole". Kad ga pitaju kakav je osećaj biti na sceni nebrojeno puta s
istom predstavom, odgovara: "To je kao kad pitate čoveka koji je bio sa 2000
žena kako mu je bilo s 1651." Ako se zanimate da li gradi imidž i kako, uozbilji
se dok mu "brk igra" i "prizna": "Da naravno. Svakog dana radim sklekove". A da
je slavan, ne može da sakrije, jer mu na ulici kažu: "Gde si ti,
glumac".
Stranački angažman - "I sile dobra imaju svoje vojske, pogotovu
kad sile zla tako nadvladaju, kad tako muče, sisaju krv, i čak se hrane tom
mržnjom koju su izazvale u narodu, kad je bračni par sve deblji i deblji.
Ponekad pomišljam da ih možda treba voleti i da bi ih možda uništila ljubav, ali
bi to bio strašan salto koji nije lako izvesti na jednom širem nivou",
pretpostavlja i zaključuje: "Našim političarima je veliki komplimet kad im se
kaže da su velike kurve. Oni to doživljavaju kao da su veliki igrači, jer niko
od njih nije na tom položaju zbog neke misije, narodnog idela, zato da bi
pomogao ljudima nego zbog svoje guzice".
Zanimljivosti - iako je odmeren
i prijatan dok priča, ne libi se da opsuje kad se mora. Zove stvari pravim
imenom, pa kud' puklo da puklo. Nekima se čini da to i nije baš pametno, ali on
mnogo ne haje. "Nova generacija je nova, ako ni po čemu drugo ono po krštenici i
svakako je puna besa, odnosno želje za boljim životom", ističe.
Sre Maj 06, 2009 7:23 am